Psihološke teme


Anksioznost

Saznaj više

Depresija

Saznaj više

Antistres terapija

Saznaj više

Izazovi svakodnevnog života

Saznaj više

Anksioznost


Anksiozni poremećaji se karakterišu kao preterani strah i zabrinutost koja često dovodi do nekog oblika fizičkog stresa (npr. ubrzan rad srca, bol u želudcu, pritisak u grudima, napetost mišića, glavobolja) i izbjegavajućeg ponašanja. Ovi poremećaji dovode do značajnih problema u društvenom, profesionalnom i svakodnevnom funkcionisanju osobe. U poremećaje anksioznog spektra spadaju: generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) panični poremećaj, socijalna anksioznost, različite fobije kao i zdravstvena anksioznost.

Depresija


Depresivni poremećaj spada u grupu poremećaja raspoloženja i karakterišu je određeni simptomi: bezrazložna tuga, osećaj bespomoćnosti, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, umor, bezvoljnost, negativne misli i nezdrava ponašanja. Na kognitivnom nivou primećujemo trijadu: negativni doživljaj sebe, sveta oko sebe i negativno predviđanje budućnosti. Depresivni poremećaji uključuju major depresivni poremećaj i trajni depresivni poremećaj (distimiju).

Antistres terapija


Stres je stanje koje se javlja kada osoba opaža da određena situacija prevazilazi njene kapacitete i predstavlja svaki zahtev za novim prilagođavanjem. Savremeni način života je sve brži i donosi mnogo izazova u svakodnevnici. Ukoliko smo dugo izloženi stresorima, mogu se javiiti različite posledice po organizam. To mogu biti niska koncentracija, hronični umor, često nezadovoljstvo, prenadraženost, nervoza, ali i psihosomatske bolesti (povišen krvni pritisak, čir na želucu, poremećaji rada štitne žlezde i sl.) i psihološki poremećaji (anksioznost, depresija itd.).

Antistres terapija je namenjena svima onima koji su svesni negativnog uticaja stresa i žele da smanje posledice po svoj organizam. Takođe, namenjena je i onima koji već osećaju promene u organizmu nastale usled stresa i žele da umanje njihov napredak.

Na antistres terapiji imate priliku da pričate o svojim problemima, vežbate opuštanje i naučite relaksacione tehnike koje možete koristiti kada Vam je to potrebno. Takođe ćete imati priliku da promenite svoje gledište na uzroke stresa, kao i da promenite svoja iracionalna uverenja. Naučićete na koji način sami doprinosite povećanju stresa i kako da to promenite. Ne možemo živeti bez stresa, ali možemo naći način kako da bolje živimo sa njim.

Izazovi svakodnevnog života


Deficit socijalnih veština i asertivnosti

Socijalne veštine odnose se na sposobnost uspešne interakcije i komunikacije sa drugim ljudima u različitim društvenim situacijama, kao i veštinu da se na adekvatan način prepoznaju emocije drugih osoba i da se na njih primereno odgovori. Trening asertivnosti može biti efikasna intervencija za pojedince koji imaju potrebu za poboljšanjem svojih socijalnih veština. One mogu biti usmerene na učenje verbalne komunikacije i odgovarajućih načina kako početi, održati i završiti razgovor, kao i neverbalnog ponašanja kao što su kontakt očima, držanje tela i sl. Mnogi ljudi imaju problema da izraze svoje potrebe i stavove, ili to čine na način koji drugi smatraju previše agresivnim ili zahtevnim. Ima i onih koji nemaju problema u komunikaciji sa bliskim prijateljima ali se problem javlja u komunikaciji sa ljudima koji im nisu poznati.

Promene karijere i životnog stila

Promene karijere i načina života spadaju među najstresnije događaje u životu čoveka. Čak i pre početka događaja, često postoji anksioznost oko donošenja odluke da se život menja kao i toga kakve bi bile posledice ako se donese "pogrešna" odluka. Nakon donošenja odluke, tokom perioda prilagođavanja, može doći do ljutnje ukoliko stvari ne idu po planu ili uznemirenosti povodom situacije koja nam je nepoznata. Može doći i do osećanja depresije ili krivice ukoliko osoba počne da misli da je napravila pogrešan izbor.

Bes

Mnogi ljudi pate od problema sa besom. On Vas može dovesti do konflikta sa partnerom, kolegama pa i zakonom. U većini slučajeva, bes osećamo kada mislimo da nam je učinjena neka nepravda, kada mislimo da se neko prema nama odnosi bez poštovanja i kada smo razočarani ponašanjem drugih koji ne ispunjavaju naša očekivanja. Često se dešava da se ljudi osećaju razdražljivo tokom dužeg vremenskog perioda i tada bes biva pokrenut i najmanjom neprijatnošću. Od svih emocija, bes nanosi najveću štetu međuljudskim odnosima.

Prokrastinacija

Prokrastinacija ili odlaganje je prilično česta pojava i može negativno uticati na život u raznim sferama. Odakle dolazi odugovlačenje i kako se protiv njega boriti? Prokrastinatori se mogu podeliti u tri glavne kategorije:

  1. Izbegavajući prokrastinatori - Oni koji pripadaju ovoj kategoriji obično imaju strah od neuspeha (a u nekim slučajevima uspeha) - Ovi prokrastinatori bi više voleli da ljudi misle da im nedostaje trud umesto sposobnosti.
  2. Prokrastinatori koji traže uzbuđenje – U ovoj kategoriji se nalaze prokrastinatori koji odlažu i čekaju do poslednjeg trenutka kako bi trijumfovali u veoma teškoj situaciji i tako došli do neophodnog adrenalina.
  3. Deklaracioni prokrastinatori - U ovoj grupi se nalaze oni koji ne mogu da donesu odluke i / ili osećaju kao da nedonošenjem odluke, oslobađaju sebe od odgovornosti

Bez obzira na kategoriju odugovlačenja u koju spadate, postoje načini da smanjite svoju sklonost ka odugovlačenju. Preduzimanje mera za prevazilaženje odugovlačenja podrazumeva promenu načina na koji osoba uglavnom gleda na zadatak, a to je da postavi cilj da napravi prvi korak u zadatku, nasuprot pokušaju da napravi savršeni prvi korak u zadatku.

OKP


Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je poremećaj koji karakteriše prisustvo opsesivnih misli ili nametljivih slika, kompulzivnog ponašanja ili kombinacije opsesija i kompulsija. Opsesivne misli / slike / sećanja su nametljive i uzrokuju značajnu anksioznost i neprijatnost. Kompulzije su ponavljajuća ponašanja (npr. pranje ruku, konstantno proveravanje, ređanje predmeta po određenom šablonu) ili mentalnih radnji (npr. molitve ili prebrojavanja) koje osoba oseća primoranom da uradi u pokušaju da eliminiše osećaj anksioznosti i uznemirenosti.

PTSP


Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) karakterišu simptomi koji uključuju intenzivan strah, bespomoćnost i / ili užas koji osoba doživi nakon izlaganja traumatičnom događaju. Traumatski događaj može uključiti stvarnu smrt, smrtu opasnost ili pretnju nečijem fizičkom integritetu. Simptomi PTSP-a mogu se pojaviti i kada osoba sazna za neočekivanu ili nasilnu smrt, ozbiljnu povredu ili pretnju smrću koja je doživeo član porodice ili bliski poznanik. Pojedinci koji pokazuju simptome PTSP-a, mogu osećati krivicu zbog preživljavanja i izbegavati stimuluse povezane sa događajima. Mnogi ljudi koji su doživeli traumatičan događaj često ga ponovo proživljavaju u svojim mislima i preživljavaju strah. Ovi simptomi traju više od jednog meseca i uzrokuju klinički značajan stres ili oštećenja u socijalnoj, poslovnoj ili drugim važnim sferama funkcionisanja.